1.Како би представили предузеће у које сте на место директора постављени пре два месеца?
Јавно комунално предузеће Гроцка је у изузетно тешком положају, јер је годинама систематски уништавано од људи који нису мислили на добробит фирме. Највише је деградирано у периоду од 2008. до 2012. године када су и направљени највећи дугови, а од заоставштине из тог периода предузеће још увек не може да се опорави, ти дугови су и даље омча око врата за ово предузеће. После смене претходног руководства, у периоду од 5 месеци, пуштено је 100 милиона динара менице, које су подељене разним повериоцима од стране прошлог руководства. У том периоду, предузеће је било 56 дана у блокади и било је онемогућено нормално функционисање. Све то било је дириговано од стране одређених људи из прошлог руководства, који су за циљ имали да срозају ЈКП на најниже гране и да га таквог приватизују за мале паре, али им, на срећу, то није успело. Зато можемо да констатујемо да је садашњи тим људи који води предузеће, успео да смањи дугове за око 100 милиона динара. У периоду од 2010 до 2012 године, нису уплаћивани доприноси радницима, тако да наш дуг са каматама, само по тој основи износи око 90 милиона динара, и по томе смо сврстани међу највеће дужнике у Београду, и међу првима смо на листи да нам се целокупан износ пусти на наплату. У истом периоду, радници 6 месеци нису добијали плате, и тај дуг износи 50 милиона динара. Такође, дуг према добављачима је око 40 милиона динара, а све укупно када се сабере, ЈКП дугује око 300 милиона динара.
2.Наплата услуга је увек била највећи проблем ЈКП-а, да ли је и данас тако?
Нажалост, и данас је тако. Наплата је увек била највећи проблем, поготово у јужном делу општине, где је наплата по насељима око 25%, а најлошија ситуација је у Умчарима и Брестовику, док је у осталим местима мало боље. Далеко боља ситуација је у северном делу општине, где се наплата креће од 60 до 70 процената, а у неким насељима и до 80% од фактурисаних рачуна. Ми смо покренули низ акција како би успели да повећамо ту наплату, наша потраживања према грађанима су око 250 милиона динара, а према правним лицима око 70 милиона динара, тако да су дуговања огромна а наплата лоша. У наредном периоду, очекујемо да се наплата повећа, а самим тим ће се повећати и квалитет пружених услуга.
3.Да ли сте Ви као директор задовољни нивоом квалитета услуга које пружате грађанима?
Обзиром на то да се наш возни парк налази у јако лошем стању, иако су камиони стари, дуго нису обнављани и ситуација је лоша, трудимо се да грађани због тога не буду много оштећени. Дешавало се да се у једном дану поквари неколико камиона и једноставно, тада смо спречени да очистимо оно што је у плану, али већ наредног дана, тај терен је приоритет. Тако да, у глобалу, могу рећи да сам задовољан, наравно, свестан сам да увек може боље, али за то је потребно да се обнови возни парк, а ми тренутно радимо на томе, наручили смо два нова камиона, и сматрам да ће нам то доста помоћи да побољшамо услуге и да то буде на далеко вишем нивоу.
4.Да ли сматрате да ЈКП има капацитет да покрије целу општину, обзиром на то да се на територији општине Гроцка, стално појављују нове, дивље депоније?
Општина Гроцка је једна од већих општина у Београду са површином од 290 квадратних километара и врло је разуђена. Конфигурација терена је таква да је врло тешко обићи сва насеља током једне недеље поготово јужни део општине где је мала густина насељености, док на северу имамо друге проблеме јер су улице изузетно мале, неплански изграђене, тако да је у неким улицама немогуће пружити услугу. Трудимо се да, на све могуће начине, тракторима, мањим камионима дођемо до сваке улице. Дешава се да у неке улице не може да се уђе јер нема услова да се камион окрене. Што се тиче дивљих депонија оне ничу из дана у дан, једноставно ми их октолонимо и поставимо табле да је забрањено бацање смећа, али након само неколико дана оне се опет појаве, али у договору са комуналном инспекцијом почели смо да решавамо тај проблем, такође сматрам, да мора да се ради на едукацији људи о заштити животне средине, друго решење не видим.
5.Можемо да приметимо да су јавне површине ( паркови, улице, школска дворишта ) углавном јако запуштене, који су разлози за то?
Не бих се сложио са Вама да су те површине запуштене, сматрам да је то један од најбољег дела предузећа, наравно увек и то може боље, али ја сам задовољан како људи који чисте улице обављају тај део посла. Увек по позиву грађана, како за улице и паркове, а поготово за школска дворишта излазимо у сусрет. Једини проблем је што немамо могућности да свакодневно шаљемо чистаче у мања места, јер су они углавном усредсређени на центре насеља. Немогуће је очистити сваку улицу, али они се свакако труде да центри, површине око школа, око домова здравља, паркови и главне улице буду приоритет, такође ту спадају и аутобуске станице и станице полиције. Сматрам да су све кључне тачке покривне и о томе се посебно води рачуна, а по позиву грађана ми излазимо и на друга места где има потребе.
6.Како објашњавате однос између добијених и уложених средстава за реконструкцију пијаце у Винчи?
За ту пијацу, нисмо добили никаква средства, ми смо самоиницијатиувно одлучили да покушамо да преуредимо ту пијацу која је била у изузетно лошем стању. Са те пијаце избачено је 60 тона смећа, јер је годинама била запуштена. Сматрам да је ново руководство доста урадило по том питању и ми смо решени да то доведемо на виши ниво. Такође, поред пијаце у Винчи, сада су у далеко бољем стању и пијаце у Врчину, Умчарима, Брестовику и пијаца у Гроцкој, која једина испуњава све услове и сада је у плану да та пијаца почне да ради свим данима, не само средом и недељом, а тиме решимо и проблем уличних продаваца и све их уведемо у пијацу.
7.Који Вам је основни циљ за текућу годину, шта је оно на шта сте се фокусирали?
Нама се следеће године укидају субвенције, тако да ово предузеће више неће моћи да очекује помоћ од општине и субвенција. Оно на шта ћемо се фокусирати је рециклажа јер је то будућност. ЈКП има услова за обављање тих делатности, тако да ми озбиљно улазимо у тај посао. Већ смо потписали уговор са једном фирмом која ће од нас откупљивати стари папир, пет амбалажу и пластику. Почели смо са постављањем контејнера за ту намену, у основним школама, домовима здравља, а сада ћемо почети да их постављамо и у обдаништима. Планови су да се склопе уговори са правним лицима, а након тога, покушаћемо и са физичким лицима. За ту намену, ми смо већ почели да прикупљамо папире, како би пронашли плац за рециклажни центар који ће се налазити на Кружном путу у Лештанима и заиста за то имамо велике планове, чак и планове за покретање фабрике за рециклажу. Покушаћемо из разних фондова да прикупимо новац за ту намену и надамо се позитивном одговору. Предузеће ће се у наредном периоду фокусирати на неке друге делатности да би могло да буде профитабилно и да би могло да послује позитивно на тржишту.
