Vikend turizam

Grocka na Dunavu – priroda, sport, slobodno vreme

Tragovi naseobina na teritoriji današnje opštine Grocka datiraju još s početka neolita (mlađeg kamenog doba), a Grocka se navodi i kao jedan od nekada važnih rimskih punktova na Dunavu, pod nazivom Ad Sextum Militare. Kao naselje, Grocka se pominje u 9. veku, pod slovenskim imenom Gardec. Kroz burnu istoriju, značaj Grocke raste tokom 18. veka, da bi početkom 19. veka bila sedište istoimenog sreza. O razvoju Grocke neposredno svedoči i nastanak za to vreme veoma reprezentativne arhitekture. Proces afirmacije Grocke kao trgovačkog i privrednog centra tokom 19. veka i danas je vidan, a njeno urbanističko i arhitektonsko nasleđe, materijalni dokaz istorijskog razvoja varošice, zaštitio je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Sedamdesetih godina 20. veka na teritoriji opštine razvija se vikend turizam, te se u Grockoj nalazi i oko 7.000 vikend-kuća. Panorama panonske nizije, šumadijskih brda i velike reke, a sve nadomak prestonice, čine je privlačnim mestom za život i odmor. Brojne su lokacije i sadržaji za šetnju, sport, razonodu i opuštanje. Na samoj obali Dunava u Grockoj i Vinči nalaze se restorani gde se uz povoljne cene i kvalitetnu uslugu može gastronomski upotpuniti poseta lepoj varošici.
Grocka je danas jedna od 17 beogradskih opština, osnovana 1955. godine, kada pristupa zajednici beogradskih opština. Prostire se na površini od 292 km2 i u njenom je sastavu 15 naselja. Do Grocke se stiže autoputem Beograd-Niš, železničkom prugom Beograd-Atina, magistralnim putevima Beograd-Smederevo  i Beograd-Mladenovac.
Foto: Vladan Živančević – pogled na Grocku sa Dunava

 

Ribolovni sport

Duž teritorije opštine protiče reka Dunav u dužini od 24km, od kojih je veći deo u nenarušenom prirodnom okruženju. Kraj Grocke se nalaze i tri Ade u prirodnom ruhu, što sve pogoduje ribolovnom turizmu čiji je osnov pecanje i uživanje u netaknutoj prirodi, daleko od uzbuđenja i vreve grada.  Gročanska Ada dužine oko 3km i širine oko 0.5km, jedno je od većih šumskih područja i najvećih ostrva u Beogradu, i predstavlja pravu oazu za sve ljubitelje prirode.
Prvo ribolovno udruženje osnovano je u Grockoj još 1937. godine, a na teritoriji opštine Grocka danas postoje Ribolovačko-nautički klub „Smuđ“ iz Ritopeka, Nautički klub „Dunavac” iz Grocke, Nautički klub „Gročanski gusar“ i Opštinska organizacija sportskih ribolovaca „Gročica“ iz Grocke. U sklopu nautičkog kluba „Dunavac“ nalazi se i prostrana marina u kojoj je usidreno više od stotinu čamaca, dok ribolovno društvo „Gročica“ osnovano 1955. godine broji preko 550 članova svih uzrasta.   Ribolovna sezona je, u zavisnosti od vrste ribe, tokom čitave godine, a najviše se peca som, šaran, štuka, deverika, mrena… U Grockoj i dalje postoje privredni alasi, dok se veliki broj stanovnika, posetilaca i vikend-turista, pecanjem bavi rekreativno i iz uživanja, radi boravka u prirodi i na reci.
Udruženja organizuju raznovrsna takmičenja u sportskom lovu i ribolovu, i aktivno učestvuju u ovoj vrsti nadmetanja širom zemlje. Udruženje „Gročica“ organizuje Zlatnu bućku,  Lov soma muvanjem, kao i čuvenu tradicionalnu manifestaciju Zlatni kotlić tokom opštinske manifestacije „Gročanske svečanosti“, koje okupljaju brojne učesnike i posetioce iz svih krajeve Srbije, a imaju i međunarodni karakter. Organizatori pobednike uvek obraduju dobrom zabavom i vrednim nagradama.
Foto: Vladan Živančević – gročanski alasi

 

Lovni sport

Na teritoriji opštine Grocka je od 1997. godine aktivno Lovačko društvo „Dunav“ – Grocka, nadovezujući se na dugu tradiciju Lovačkog društva „Grocka“, osnovanog daleke 1900. godine. Današnje lovačko društvo okuplja oko 850 članova organizovanih u 14 lovnih sekcija, teritorijalno raspoređenih po Mesnim zajednicama opštine. Takođe, prisutno je i „Društvo sokolara Srbije“, a zanimljivo je da je prvu knjigu o sokolarstvu u našoj zemlji „Jastreb na ruci“ napisao sokolar i slikar Milenko Aćimović iz Vinče.
Lovišta u Srbiji imaju dugu tradiciju i smatraju se za jedna od boljih u Evropi, pri čemu je Grocka, sa više od 20 hektara lovne površine i jednom lovnom adom, pravi raj za sve zaljubljenike u lov. Po šumama, brdima, dolinama i livadama koje čine lovišta opštine, žive brojne vrste divljači kao što su srna, divlja svinja, lisica, zec, fazan… Lovna sezona traje, u zavisnosti od vrste divljači, tokom čitave godine, sa velikim brojem lokacija kao stvorenih za lov. Od oružja se koriste lovačka puška i karabin, nerazdvojni pratioci lovaca su trenirani lovački psi, a akcenat je često više na druženju, sportskom lovu i boravku u prirodi nego na ulovu.
Udruženje organizuje raznovrsna takmičenja, od streljačkih disiplina do kulinarstva, i aktivno učestvuje u ovoj vrsti nadmetanja širom zemlje. U julu mesecu tokom opštinske manifestacije „Gročanske svečanosti“, uz streljaštvo i lovački višeboj lovci organizuju i nadmetanje u kuvanju čuvenog lovačkog gulaša.
Foto: Vladan Živančević – lovačka brvnara na rečnoj adi

 

Ogledno dobro ,,Radmilovac’’

Zadužbina porodice Milana Vukićevića ujedno je i organizaciona jedinica Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ogledno dobro u saradnji sa opštinom Grocka, na čijoj se teritoriji nalazi, promoviše terene „Gročanskog vinogorja”. Radmilovac poseduje stare, autohtone sorte voća i raspolaže jedinstvenim kolekcionim zasadima jabuke, breskve, kajsije, trešnje, višnje i vinove loze. Ogledno dobro se nalazi na 10km od centra prestonice, u sklopu koga je prijatan i rustičan ambijent sa degustacionom salom, pod nazivom „Vinski podrum“, u kome se proizvode i čuvaju vina i rakije.
U Centru za ribarstvo može se oprobati sreća u lovu na soma i šarana, upoznati se sa različitim tehnologijama gajenja riba, načinom mresta, programom selekcija riba uz korišćenje čipova (radi uzgoja jedinki brzog rasta otpornih na bolesti), mogu se videti roboti koji hrane ribu…
Projekat „Mali Dunav“ osmišljen je kao prezentacija toka reke Dunav, od Švarcvalda do Crnog mora. Program je predstavljen u deset etapa među kojima su: „Akvarijum“, objekat u kome su izložena 32 pojedinačna akvarijuma sa slatkovodnim ribama tipičnim za reku Dunav, „Veštačko ostrvo“ na kome se nalazi tradicionalna „Alaska brvnara“ opremljena etno-detaljima i tradicionalnim priborom za ribolov, a do koje se dolazi privlačnim rustičnim drvenim mostićem. Prizore upotpunjuju lokvanji, kornjače, mini-zoo vrt i brižljivo negovan ambijent.
Kompleks oglednog dobra u svom sastavu ima i hotel „Radmilovac“ izgrađen u nacionalnom stilu. Nacionalna i mediteranska kuhinja, izuzetna usluga, 23 komforne sobe i parking prostor za 120 automobila, učinili su hotel veoma poželjnom destinacijom na turističkoj mapi Beograda i Grocke.
Foto: Jelena Matijašević – projekat „Mali Dunav”

 

Plovidba kajacima

U hladu rečnih topola i vrbaka opštine Grocka, duž obale Dunava smenjuju se skrivene peščane plaže, travnate zaravni i pošumljeni tereni privlačni za kampovanje, odmor i uživanje u netaknutoj prirodi. Do ovih skrovitih mesta mesta moguće je doći samo vodenim putem – čamcima, jedrilicama ili kajacima. Na jednoj od zaravni, oslonjenoj na vinčanski kej, čuveno Arheološko nalazište „Belo brdo“ u Vinči podseća nas na davnu vinčansku kulturu, prvu evropsku civilizaciju koja je nastala baš na ovom plodnom tlu, pružajući neprocenjivu priliku da se dožive prohujali milenijumi.
Od ukupno petnaest naselja opštine, na dunavsku obalu „izlaze“ tri – Ritopek, Vinča i Grocka, dok sa uređenim šetalištima raspolažu Vinča i Grocka. U dunavskom rukavcu u Grockoj nalazi se kompleks „Mala Oasa“, uređeni pristan sa pratećim sadržajima za ljubitelje sporta na vodi, gde Nautički klub „Gročanski gusar“ organizuje obuke u vožnji kajaka. Zbog mirnog toka Dunava i blizine Gročanske ade, rečni rukavac pruža odgovarajuće uslove kako za početnike, tako i za profesionalce u ovom sportu.
Kajakarenje se revijalnim vožnjama Dunavom predstavlja tri puta godišnje, na potezu Vinča-Grocka-Smederevo. Kajaci plove niz Dunav u okviru tradicionalnih manifestacija „Gročanske svečanosti“ krajem jula meseca, „Smederevske jeseni“ tokom septembra meseca, i u okviru obeležavanja manifestacije „Dani Dunava“ u junu mesecu.
Foto: Stefan Milojević – kajakaši na plovidbi do Smedereva

 

“ Vinogradi”- čuveni restoran sa izuzetnim pogledom

Restoran „Vinogradi“ u Grockoj koji je u staroj Jugoslaviji bio stecište elite i stranih delegacija, posle višegodišnje pauze ponovo će biti otvoren za posetioce. Lista nekadašnjih gostiju svedoči o važnosti gročanskih „Vinograda“, do kojih se dolazilo i kopnom i rekom. Počev od jugoslovenskog predsednika Tita, za koga se zna da je u zvaničnim posetama sa inostranim i domaćim delegacijama boravio ovde čak 17 puta, za stolovima restorana viđeni su visoki zvaničnici evropskih zemalja, ambasadori, glumci poput Sofije Loren, književnici, umetnici, astronauti…
Jedinstven ambijent restorana neretko je bio i scenografija u kome su snimane kultne serije i filmovi sa doajenima domaće scene. Posetioce su „dočekivali” stihovi narodne poezije, bogata etnografska zbirka i vrhunski kuvari, a u restoranu sa pristupačnim cenama i izvanrednim pogledom, predah su redovno nalazili i meštani sa svojim porodicama. Panorama po kojoj je restoran i danas čuven obuhvata zasade vinograda koji ga okružuju i po kojima nosi naziv, tok reke Dunav i pitome rečne ade, brežuljke i krovove Grocke, a pogled dopire i do Pančeva i Fruške gore, Smederevske tvrđave, vršačkih vinograda, čak i rumunskih Karpata. Ostale su zabeležene reči kosmonauta Nila Amstronga kako je „odavde lepši pogled nego sa Meseca“. Restoran je smešten na brdu iznad same „Gročanske čaršije”, a od centra Beograda udaljen je svega 25 kilometara. Poznat je i po zaštićenom arheološkom lokalitetu „Agino brdo“ na koje neposredno gleda.
Foto: Predrag Milošević – pogled sa terase restorana „Vinogradi“

 

Alaska riblja čorba

Kraj u kome je ribarenje živo i dan danas neguje kulinarsku veštinu spremanja alaske riblje čorbe. Samim tim je jedno od tradicionalnih jela gročanskog kraja upravo riblja čorba, o čemu poslednjih 48 godina svedoči i čuveni „Zlatni kotlić Dunava“, takmičenje u kuvanju riblje čorbe. Recept za riblju čorbu otkrivaju alasi okupljeni oko ribolovnog kluba „Gročica“ u Grockoj:
Potrebno je od sastojaka: crni luk (4 glavice), šargarepa (4 komada), paškanat (2 komada), paprika (1 komad), ljuta paprika (1 komad), aleva paprika, paradajz sok, svež paradajz, voda (6L) peršun, celer, beli luk, lovorov list, majčina dušica, biber, anis, začin C. Od ribe je potreban šaran, som, mrena, smuđ, štuka (1-2 parčeta).
Priprema: Mrenu, štuku, belu ribu skuvati u posebnom sudu. Vodu u kojoj se riba kuvala procediti i kasnije njom nalivati čorbu. U kotlić sipati 1,5dl suncokretovog ulja i 1,5dl maslinovog ulja, i staviti 10-ak zrna bibera i 3-4 lovorova lista da se prže u ulju. Crni luk, šargarepu, paškanat i peršun ubaciti u kotlić i dodavati vodu tokom prženja. Luk upržiti dok se ne pretvori u kašu. Dodati 4 kašike slatke aleve paprike i 2 kašike začina C. Kad se i to proprži, naliti 1 litar vode. Zatim dodati papriku, 3-4 čena belog luka, jednu kašiku ljute aleve paprike, ljutu papriku, celer. Kuvati na jakoj vatri 20 minuta. Ispasirati 1 paradajz i dodati. Dodati još malo vode u kojoj se kuvala riba i mleveni biber. Dodati po ukusu majčinu dušicu i anis. Naliti preostalu vodu u kotlić, kao i pola litre kuvanog paradajza. Ribu koja se zasebno kuvala očistiti od kostiju, usitniti i takođe dodati u kotlić. Nakon 20 minuta dodati i komade ribe (som,šaran). Na kraju, dodati list bosiljka i prešun, i posoliti po ukusu. Čorbu zakiseliti sirćetom. Riblja čorba je gotova kada dim koji izlazi iz kotlića postane lepljiv (… staviti dlan iznad). Prijatno!
Foto: Stefan Milojević – alaska riblja čorba

 

Konjarstvo i konjički sport

Konjički klub „Urban kauboj” u Grockoj je zanimljiva priča o dugogodišnjoj ljubavi i strasti prema konjima, koje stara gročanska familija Paunić gaji blizu 100 godina. Današnji Konjički klub porodice Paunić otvoren je za sve ljubitelje konjičkog sporta i plemenitih četvoronožaca. Sa svojih 10 do 12 konja i tri fijakera, rado je viđen učesnik na manifestacijama i svečanostima poput „Vitez festa“, „Gročanskih svečanosti“, „Beogradskog manifesta“ itd, ali se prvenstveno usmerio na vestern jahanje, uz obavezan odlazak u prirodu. Porodici Paunić, koja je u Grockoj preko 300 godina, konji su u davnim vremenima pomagali u poljoprivrednim radovima, da bi krajem prošlog veka ergela bila obogaćena sportskim i rekreativnim jahaćim konjima rase „Kvoter“. Jedni su od malobrojnih konjara koji jašu neograničeno i odlaze na sve terene, po svim vremenskim uslovima.
Zato se mnogim ljubiteljima konjičkog sporta dopadaju upravo ovdašnji kaubojski Kvoter konji i jahanje u vestern stilu, jer on danas predstavlja slobodu i spoj s prirodom, bez ograničenja na dužinu i vrstu staze. Karakterističan je i po opremi: od sedla i uzde, do šešira i čepsova, sve je prilagođeno za dugo i udobno jahanje. Konji su veoma specifični, privrženi čoveku i nemaju strah od prirodnog okruženja. Škola jahanja u klubu je namenjena za sve uzraste, konji su pitomi i svakodnevno dostupni posetiocima.
Foto: Vladan Živančević – Kvoter konji u ranču

© 2020 - Gradska opština Grocka, Bulevar Oslobođenja 39, 11306 Grocka