Ранчићева кућа
Апостоловићева кућа
Карапашићева кућа
Кућа Радојице Бећаревића у Заклопачи
Нишлићева кућа
Панићева кућа
Смиљанићева кућа
Влајковићева кућа
Ранчићева кућа у Гроцкој бележи више од два века трајања и око три деценије културне намене, а сваком посетиоцу дарује незаборавну атмосферу свог ванвременског склада и спокоја. Име је добила по породици Ранчић којој је готово два века припадала. Ранчићева кућа са четири просторије, тремом, дрвеним доксатом, подрумом и пространим двориштем репрезентативан је пример старе грочанске куће настале почетком 19. века, у време економског полета Гроцке као административног и трговачког седишта нахије. Грађена од материјала са поднебља без иједног ексера, бондручне конструкције са испуном од чатме, широких стреха, са дрвеним доксатом и кровом од ћерамиде, драгоцен је примерак очуваног народног неимарства. Кућа је заштићена као културно добро од 1966. године, да би залагањем проф. др Александра Костића била рестаурирана и спашена од пропадања, и 1982. године у њој био отворен „Завичајни музеј Гроцке“, са драгоценом археолошком и личном заоставштином овог великог човека и научника. Музејска поставка се данас налази у галерији библиотеке „Илија Гарашанин“ у Гроцкој, а Ранчићева кућа је седиште Центра за културу Гроцка. Kaрапешићева кућа је грађена за имућног грочанског домаћина и високог чиновника локалне управе у првој половини 19. века. Подигнута по типу косовске градње, састоји се од четири просторије и централног трема са доксатом, при чему је објекат знатно издигнут од терена, са пространим подрумом испод већег дела зграде. Као аутентично сведочанство свога времена и објекат високих архитектонских и етнографских вредности, представља један од највреднијих споменика у оквиру ансамбла старих грочанских кућа. Међу заштићеним споменицима културе су и Апостоловићева кућа, турска варошка кућа из 18. века, Нишлићева, Панићева и Влајковићева кућа као примерци старих грочанских варошких кућа са почетка 19. века и трговачка Цинцарска кућа из средине 19. века.
