Грочанска чаршија

Главна улица у Гроцкој део је карактеристичног амбијента српске вароши 18. и 19. века, а као сведочанство једног времена и значајно достигнуће народног неимарства, данас је заштићено културно добро. Да је од самог свог настанка била трговачки и пословни центар варошице, сведочи карактер и намена очуваних старих кућа, од којих најстарија потиче из средине 18. века. Осим пословних зграда са дућанима, занатским радњама и кафанама, у „Чаршији” је било и пар стамбених кућа варошког типа, чији су власници били имућни трговци и занатлије. Одувек главна улица, уједно је и најстарија улица у Гроцкој, а према свом значају, „Грочанска чаршија” је у рангу заштићених просторних целина Косанчићевог венца у Београду и старог језгра Земуна. Улица је делом постала пешачка зона 1994. године, а године 2016. у потпуности је реконструисана. Приликом радова пронађен је слој турске калдрме која је можда припадала Цариградском друму, једној од најважнијих средњевековних саобраћајница на Балкану, која је преко Гроцке спајала Београд са Цариградом (Истанбулом). Истом трасом протезао се и римски Војнички пут којим су стари Римљани ишли до Мале Азије. Пронађени стари друм рађен је од речног, дунавског камена, а таква калдрма се данас у Београду може видети још само на Косанчићевом венцу, у Скадарлији, и у старом Земуну. Значајнији сачувани објекти у оквиру заштићене амбијенталне целине су Апостоловићева кућа из средине 18. века, Нишлићева кућа и Савића механа с почетка 19. века, као и визуелно доминантна црква Св. Тројице, подигнута 1883. године на темељима старијег сакралног објекта из 1828. године, грађеног подршком кнеза Милоша Обреновића. У оквиру „Чаршије” се налази и библиотека „Илија Гарашанин“ у чијој је галерији изложена стална археолошка поставка – легат др Александра Костића, која садржи разноврсне налазе са локалитета „Дубочај“ у Гроцкој.