Брестовик је насеље југоисточно од вароши Гроцке, у непосредној близини Дунава, а име му је наденуо још кнез Милош Обреновић по некадашњим засадима брестова. Сем по живописним пејзажима под воћњацима и виноградима, Брестовик је чувен по једном од најдрагоценијих очуваних споменика из античког периода, не само на територији Београда већ и у Србији.
Касноримска гробница налази се непосредно испод сеоског гробља, а откривена је случајно 1895. године, када је власник имања садећи шљивик наишао на свод и зидове овог здања. Убрзо потом је Михајло Валтровић, кустос Народног музеја из Београда, извршио археолошка ископавања и гробницу у целини открио. Грађевина се састојала из трема, средишњег простора са две бочне конхе и просторије за сахрањивање у којој су нађена три саркофага. Зидана је на римски начин, од камена, облутака и опеке које везује кречни малтер, а унутрашњост гробнице била је прекривена фрескама, изведеним у геометријским мотивима, комбинованим са представама биљака и животиња. Овај простор украшавале су и статуе генија смрти, фигуре лежећих лавова и статуа покојника у природној величини. Претпоставља се да је гробница припадала богатој римској породици која је имала имање у близини. Гробница у Брестовику је настала почетком 4. века наше ере и представља својеврсну карику у ланцу развоја између позноантичких и ранохришћанских култних грађевина. И данас је доступна посетиоцима.
Касноримска гробница у Брестовику
0
Share.