Реплика римске галије „Danuvina Alacris“ која је у оквиру пројекта „Living Danube Limes“ на пропутовању кроз Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску, 9. септембра је упловила у Србију. Била је доступна Београђанима током викенда, на Ади Циганлији, а 19. септембра је упловила у воде дуж Општине Гроцка, где ће посада преноћити и потом наставити свој дуг пут Дунавом.
Галија се у оквиру пројекта „Living Danube Limes“ већ месец дана плови и креће се искључиво снагом веслача (који долазе из Европских земаља као што су немачка, Аустрија, Италија, Велика Британија,Норвешка …) а у питању је аутентична реконструкција римског дунавског брода из 4. века нове ере. Изграђен је у Немачкој у оквиру пројекта који финансира Европска унија, а који укључује партнере из 10 подунавских земаља у циљу развоја и заштите 2000 година старог римског наслеђа на Дунаву.
Галију је у Винчи дочекала делегација општине Гроцка, на челу са председницом СО Гроцка Душицом Мемаровић са сарадницима и директорком Центра за културу Гроцка Зорицом Атић, где је гостима уз добродошлицу и приређен мали предах, зачињен хлебом и сољу, дегустацијом локалне хране и пића, уз упознавање са културом овог краја, које обилује археолошким и културним локалитетима, а најпознатије је управо „Бело брдо“ у Винчи, седиште винчанске културе. Наиме, општина Гроцка је са локацијама богатим антигким наслеђем у Ритопеку и Брестовику такође укључена у пројекат промоције заједничког европског римског наслеђа. Након обиласка археолошког локалитета „Бело брдо“ у Винчи, посада је наставила свој пут дуж обала Гроцке, одакле ће поново испловити у јутарњим часовима. Домаћинима су у организацији дочека помогли Туристичка агенција “Мивех” и наутички клуб „Дунавац“ Гроцка.
Пројекат „Living Danube Limes“ је започео у јулу 2020. године, а циљ пројекта је спровођење мноштва мера за заштиту античке инфраструктуре и развој туристичког потенцијала 2000 година старог римског наслеђа на Дунаву.
Чак и након 2000 година, римско наслеђе је и даље присутно и видљиво дуж целог Дунава. Сви главни градови на Дунаву имају римску прошлост, али такође многи мањи градови и села садрже импресивне римске остатке.
Међутим, многе од ових рушевина често нису довољно истражене и угрожене су природним катастрофама, попут поплава. Недостатак напора да се ово наслеђе очува могао би значити трајни губитак важних локалитета једног од највећих историјских пограничних система на свету. Важност дунавског лимеса је и у томе што је функционисао и као војна граница и као најважнија трговинска рута Римског царства. Један од специфичних резултата овог пројекта је управо аутентична реконструкција римског дунавског брода из 4. века нове ере.
Брод са опремљеном посадом крстариће Дунавом између одабраних пилот-локација све до децембра 2022, а затим ће бити приказан на свакој од њих по годину дана, почевши од 2023. године.
Галерију погледајте ОВДЕ
