Мапа Гроцке

Административни, територијални и саобраћајни положај

Још од средине 16. века уписана као варош, а касније срез, нахија и кнежевина, Гроцка је 1955. године постала београдска општина и део ширег подручја Града Београда. Подручје општине Гроцка у садашњем саставу постоји од 1967. године и обухвата 15 разуђених насеља. То су Гроцка, Ритопек, Винча, Брестовик, Камендол, Живковац, Умчари, Дражањ, Пударци, Бегаљица, Заклопача, Врчин, Болеч, Лештане и Калуђерица. Према административно – територијалној подели, општина Гроцка се налази се на изузетном географском и саобраћајном потезу источне београдске регије, заузима површину од 289.23 km2 и данас је једна од 17 општинa подручја Града Београда. Ослоњена је на реку Дунав са северне стране, крај чије обале се простире у дужини од 24 km, односно на међународни речни коридор 7, док се са јужне наслања на шумадијски басен и планину Авалу, испод које се пружа међународни друмско – железнички коридор Е-75. У географском смислу, заузима средишњи простор између града Београда, Смедерева и Панчева, са којим ће од 2018. године бити повезана београдском обилазницом, а која ће се пружати средином територије Гроцке у правцу југ-север. Поред тога, општина има и најмлађу старосну структуру становништва у односу на ширу регију. Према попису из 2002. године, имала је 75.466 становника, док према резултатима пописа из 2011. године има 81.929 становника. Новији подаци бележе тенденцију даљег раста, што Гроцку чини једном од малобројних општина града Београда са позитивним природним прираштајем.

© 2021 - Градска општина Гроцка, Булевар Ослобођења 39, 11306 Гроцка