Пријем у Старом двору поводом започињања пројекта Глац

Поводом започињања археолошког пројекта „Глац“ у Србији, у оквиру кога ће Археолошки институт у Београду и Сиднејски универзитет почети ископавања на палати из касног античког периода у Глацу у околини Сремске Митровице, јуче је у Старом двору приређен пријем.
Испред градске општине Гроцка пријему су присуствовали заменица председника градске општине Гроцка Живадинка Аврамовић и директрорка Центра за културу Гроцка Зорица Атић.
Градски менаџер Горан Весић је изразио велико задовољство због покретања пројекта „Глац“, важног научно-истраживачког пројекта. Како је рекао, мало је познато да корени српске археологије сежу у 1883. годину, када су откривена бројна светски значајна налазишта, од Винче до Лепенског Вира.
Наводећи да су на локалитету Глац откривени налази мозаика и украса са зидова сачињени од скупоцених врста камена, Весић је истакао да се на основу тог открића долази до претпоставке да управо то налазиште скрива још једну царску палату.
– Сматрам да као град треба да се што више бавимо нашим античким културним наслеђем и да будемо свесни његовог потенцијала, не само у научном и културном погледу, већ и као битне претпоставке за развој туризма и других привредних грана. Велику захвалност дугујемо амбасади Аустралије, због подршке пројектима који се имплементирају на територији града Београда, као и због промоције српске културе – нагласио је Весић.
Аустралија и Србија су везане снажним пријатељским везама, иако су географски веома удаљене, оценио је Весић.
– Аустралијску државу и друштво стварали су многи досељеници из Европе, међу којима је било и оних из наше земље и крајева. Аустралију нису заобишла оба велика рата и заједно са Србијом била је на правој страни, што се огледа и у несебичној помоћи великог броја аустралијских жена српској војски и становништву током Првог Светског рата – одао је Весић.
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић је рекао да ће сарадња коју ће две угледне научне институције, Универзитет у Сиднеју и Археолошки институт у Београду, остварити на истраживању античке грађевине на Глацу имати вишеструку и вишезначну корист за српску, европску и светску археологију.
Он је истакао да је и у нацрту Стратегије развоја културе у Републици Србији од 2017. до 2027. године, кровног документа које дефинише општи државни и национални интерес и даје кључне смернице у култури, Министарство културе и информисања посебну пажњу посветило областима заштите културног наслеђа и међународне сарадње.
У циљу јачања институционалног оквира у области заштите културног наслеђа Министарство културе и информисања планира доношење низа нових закона и подзаконских аката у тој области.
Званицама се обратила амбасадорка Аустралије у Србији Џулија Фини која је изразила задовољство због започињања овог пројекта, наводећи да ће то бити изузетно значајан билатерални пројекат.
Пријему су присуствовали принц Александар и принцеза Катарина Карађорђевић као и бројни амбасадори међу којима амбасадор Велике Британије Денис Киф, амбасадор Сједињених Америцких Држава Кајл Скат, амбасадор Немачке Аксел Дитман и други.