На иницијативу председника Градске општине Гроцка Драгана Пантелића данас је у просторијама општине одржан састанак на којем су заинтересованим грађанима Винче још једном представљени детаљи Нацрта просторног плана детаљне регулације археолошког налазишта Бело брдо у оквиру капиталног пројекта “Реконструкција, ревитализација и презентација археолошког локалитета Бело брдо у Винчи”.
Будући да су представнике грађана највише интересовали поступци проглашења Јавног интереса, Јавног простора и културног добра, као и напредак поступка смањења зоне заштите у оквиру Научног института Винча, како би то насеље добило више простора за изградњу стамбених објеката породица које су у процесу експропријације, председник општине истакао је да ће општина пружити максималну логистичку помоћ. Он је објаснио да је до сада урађена експропријација стамбених објеката на најужем делу налазишта, да је са сваком породицом појединачно и пажљиво рађен процес експропријације као и да до сада није било никаквих жалби на тај процес. Истакао је да ће се експропријација односити на прву и другу зону заштите локалитета и да су отклоњене све несугласице и нетачне информације.
“Свестан сам да је грађанима најважнија лична својина, али морамо водити рачуна о културном и националном добру, а археолошки локалитет Бело брдо у Винчи, једно од најстарјихих у Европи уи свету, је проглашено кутурним добро пре више од шест деценија. Готово исто толико о локалитету нико није водио рачуна и годинама уназад сведоци смо да национално и светско благо нестаје у Дунаву. Истовремено, због активног клизишта у опасности су и стамбени објекти који се налазе на самом локалитету. Због свега поменутог, у плану је уклањање искључиво стамбених објеката у првој и другој зони локалитета, док трећа зона подразумева искључиво заштиту”, објаснио је Пантелић и додао да ће Градка општина Гроцка помоћи исељеним мештанима да поново саграде куће и реше проблеме прикључења електричне енергије.
Он је додао да је ће по завршетку пројекта управо мештани Винче имати највише социјалних и економских користи од улагања у археолошко налазиште.
Поред представника локалне самоуправе, грађане су детаљније са планом санације и реконструкције упознале и Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе као и Драгана Бибер, в. д. директорка Урбанистичког завода Београда.
“Просторни план представља садржаје капиталног пројекта, а приоритет је свакако очување археолошког налазишта, нарочито прве зоне заштите. Временом ће доћи до проширења експропријације, али то неће бити одмах, будући да она зависи од много чинилаца и да у том процесу учествује више инсититуција. Најужи део локалитета ће остати затрављен и делимично ће бити отваран за потребе истраживања. На простору археолошког налазишта планирана је искључиво изградња покретних платформи за археологе, Центра за посетиоце и Научно-истраживачког центра. Идеја је да Винча добије озбиљан комплекс од кога ће највише користи имати локална заједница. На иницијативу мештана, предузели смо све да тај објекат добије још један анекс намењен локалном становништву. Један од врло важних потпројеката је инфраструктурно опремање насеља Винча, а то су санација клизишта и изградња канализационог колектора. Само једна од активности капиталног пројекта је Нацрт измена и допуна Просторног плана подручја посебне намене,археолошког налазишта Бело брдо у коме нисмо одступили ни од чега. ” – изјавила је на састанку др Дубравка Ђукановић, директор Републичког завода за заштиту споменика културе.
Изменама и допунама Просторног плана, имплементирано је првонаграђено конкурсно решење, добијено путем јавног Међународног урбанистичко-архитектонског конкурса за уређење Археолошког парка Бело брдо, који је спроведен током 2022. године.
