Представљање књиге Разговора „Хоризонти смисла“ са проф. др Дарком Танасковићем, још једног беочуга у низу знамените Колекције „Одговори“ аутора Милоша Јевтића, легендарног новинара и књижевника, биће уприличено на летњој сцени Ранчићеве куће у Гроцкој, споменика културе од великог значаја за Републику Србију, у суботу 30. маја 2026. године са почетком у 13 сати. Улаз је слободан. Добро дошли!
Учествују: проф. др Дарко Танасковић, академик, исламолог и дипломата, проф. др Оливер Томић, историчар уметности, Александар Ђуровић, лекар и песник, Милан Тасић, издавач, аутор Милош Јевтић, Зорица Атић, директорка Центра за културу општине Гроцка.
Приликом културног догађаја наступају ученици ОМШ „Невена Поповић“ у Гроцкој.
О проф. др Дарку Танасковићу, говоре његов прегалачки рад и његова дела. Овом драгоценом приликом, у Ранчићевој кући имамо част да упознамо цењеног професора и академика како лично, тако и у светлу књиге разговора „Хоризонти смисла“, али и да учествујемо у неговању културе дијалога, за коју се аутор Милош Јевтић залаже.
Наиме, Милош Јевтић је установио чувену емисију „Гост Другог програма“ Радио Београда и објавио невероватних 235 књига интервјуа у Колекцији „Одговори“ – разговора са знаменитим личностима уметности, културе и науке.
Његови су саговорници – најистакнутији писци, научници, историчари, лекари, музичари, етнолози, библиотекари, слависти – говорећи о свом животу од ране младости, сведочили о својој професији и стваралаштву, али и о занимљивим друштвеним догађајима, остављајући документ једног времена. Да је заиста реч о српској елити, потврђује и податак да је међу њима стотину академика, и знаменита имена попут Дејана Медаковића, Бранка Пешића, Владете Јеротића, Ота Лога, Десанке Максимовић, Љубе Поповића…
Биографија проф. др Дарка Танасковића: Оријентални филолог, исламолог, професор универзитета, дипломата, члан Европске академије наука и уметности, Дарко Танасковић је у Београду дипломирао оријенталну филологију (1970), магистрирао (1972) и докторирао (1979) године, а потом на Kатедри за оријенталистику истог Универзитета предавао више предмета из области арабистике, туркологије и исламологије. Дарко Танасковић је по позиву предавао на универзитетима у Сарајеву, Скопљу, Алжиру, Триполију и Риму, као и на Високој школи за друштвене науке у Паризу. Године 1995. изабран је у Европску академију наука и уметности. Дописни је члан Друштва за турски језик у Анкари и инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске, као и члан Научног друштва Србије (2016).
Од 1995. до 1999. године обављао је дужност амбасадора СРЈ у Турској и у Азербејџану. Од 2002. до 2008. године био је амбасадор СРЈ при Светој Столици и при Малтешком витешком реду.
Од 2015. до 2018. био је стални представник Републике Србије при Унеску у Паризу. Носилац је већег броја домаћих и страних одликовања, између осталих „Ордена Светог Саве“ (другог реда), сретењске „Златне медаље за заслуге“, „Изузетне Вукове награде“, „Великог крста реда Пија ИX“ и малтешког „Великог крста за војничке заслуге“.
Објавио преко 800 научних и стручних радова из области широко схваћене оријенталистике, међу којима и књиге: Арапска поезија (1977), Суфизам (с И. Шопом, 1981), Арапски језик у савременом Тунису (1982), Kонтрастивна анализа арапског и српскохрватског језика (1982), У дијалогу с исламом (1992), Турско-српски речник (у коауторству са С. Ђинђићем и М. Теодосијевић, 1997), На Истоку Запада (са М. Јевтићем, 2000), Ислам и ми (2000), Југоисток Србије. Kонтинуитет кризе и могући исходи (с групом аутора, 2001), Граматика арапског језика (с А. Митровић, 2005), Ислам: догма и живот (2008), Аутономија мишљења (са М. Јевтићем, 2009), Неоосманизам (2010), Голуб који није постао птица (2012), Белези времена (2014), Из дана у дан (2015), Фром Нео-Оттоманисм то Ердоганисм (2016), Пусто турско…(2021), Бошњаци на странпутици „бошњаштва“(2023), Религија у друштву, култури и политици (2024), од којих су неке доживеле више издања.
У Ранчићевој кући, која је и галеријски простор Центра за културу општине Гроцка, посетиоце очекује и недавно отворена изложба слика под називом „На путу за Гроцку“, еминентних уметника, Слободанке Ракић Шефер и Ненада Станковића. Ранчићева кућа је простор културе и традиције – скулпторално обликовани, традиционални варошки дом с краја 18. и почетка 19. века, и једно од најлепших здања народнoг градитељства у коме је свака изложбена поставка непоновљиво другачија.
Ранчићева кућа је споменик културе од великог значаја за Републику Србију.
