На данашњи дан пре годину дана незапамћене поплаве захватиле су Србију . Прве београдске општине где су реке надошле и направиле катастрофу, пре Обреновца, биле су Гроцка и Лазаревац. Прво је у Гроцкој проглашена ванредна одбрана од поплава , а затим и ванредна ситуација. У овој општини, нажалост, била је и прва жртва мајских поплава.
– Прва поплава, као последица бујица, догодила се трећег маја у Бегаљици и оштетила 17 кућа. После тога, на данашњи дан кренуле су катастрофалне поплаве, које су изазвале проблеме у великом делу наше земље. Тада је готово цела територија Гроцке била захваћена непогодама. У току августа десило се још једно невреме праћено јаким ветром, који је оштетио 101 домаћинство – прича Стефан Дилберовић, председник општине Гроцка.
Највеће невоље средином маја изазвали су Бегаљички поток, реке Раља и Болечица, Лозовачки и Калуђерички поток. Вода је тада директно угрозила око 1.500 становника од којих је педесетак било евакуисано.
Прва жртва тих поплава био је Томислав Сентић из Умчара. Ванредна ситуација проглашена је 15. маја, а критичан период био је од 14. до 15. маја. Посебно је тешко било у Винчи, Умчарима и Бегаљици.
– Наша општина је великим делом базирана на пољопривреди , па је поред стамбених објеката уништено и пољопривредно земљиште са засадима воћа и другим културама. Оштећено је више од 250 кућа, 54,5 хектара пољопривредног земљишта и 15 предузећа – напомиње Дилберовић.
Годину дана касније , општина је успела да уреди канале који су један од узрока поплава.
– Успели смо да урадимо најважније ствари као што су чишћење , проширење и уређивање делова корита Болечице, Бегаљичког потока, Млакачког потока и Дубочаја и још неких канала који су правили проблем при појави бујица. Неке од ових послова радили смо у сарадњи са „Београдводама“. Поправили смо део атарских путева. Јавно предузеће „ Водовод и канализација Гроцка“, санирало је пет бунара за снабдевање водом и постављен је привремени цевовод који се налази на подручију клизишта у Поповића крају – каже Дилберовић.
Гроцка је општина са највећим бројем евидентираних клизишта на територији града. Према овим налазима стручних екипа, има их више од четрдесет . Она су додатно, после поплава, отежала живот у Гроцкој.
– Изазвала су рушења и трајна онеспособљавања за живот око 30 објеката од којих је 14 ушло у програм Владе Републике Србије за изградњу нових објеката , а остали нису испуњавали услове програма. Грађани чији су објекти уништени добили су помоћ предвиђену државним програмом, као и новчану помоћ која је прикупљена од хуманитарних концерата , донација запослених у општинским структурама. У овом тренутку обезбеђујемо плацеве за градњу кућа на нашој територији што радимо у сарадњи са Канцеларијом за помоћ и обнову поплавњених подручија – објашњава Дилберовић.
Без помоћи других институција општина Гроцка неће моћи да реши питање клизишта.
– Координациони тим за праћење стања клизишта на територији града Београда забранио је било какво деловање на самим клизиштима и чекамо њихову акцију. Клизишта се активирају са сваким новим већим падавинама што угрожава околне нове стамбене објекте, путну инфраструктуру и пољопривредно земљиште- нагласио је Дилберовић.
И сређивање водотокова, који изазивају појаву поплава, мора се радити у сарадњи са надлежним градским и републичким предузећима , као и обнова атарских путева у нашој надлежности.
– У прошлогодишњим поплавама оштећен је велики број тих путева , а са буџетом који имамо ми самостално не можемо брзо да их санирамо- напомиње Дилберовић.
Извор: Политика
