Да Гроцка има штошта да понуди излетницима, показали смо још једном у суботу, 10. децембра угостивши представнице Центра за културу Барајево и Уније жена овог места.
У циљу размене искустава, гошће из Барајева дошле су на позив општине Гроцка и Уније жена да се ближе упознају са општином Гроцка, њеним културним благом и лепотама, као и радом Центра за културу. У име општине Гроцка и Уније жена, заменица председника општине Гроцка Живадинка Аврамовић и г-ђа Зорица Симоновић су у сарадњи са директорком Центра за културу Гроцка Зорицом Атић, гошћама из Барајева уприличиле садржајан излет.
Излет је обухватио Археолошко налазиште у Винчи, Ранчићеву кућу, амбијенталну целину „Грочанска чаршија“, Касноримску гробницу у Брестовику, манастир Рајиновац у Бегаљици, и видиковац ресторана „Виногради“ у Гроцкој. Одабрана траса за овај дан отпочела је на археолошком налазишту „Бело брдо“ у Винчи, где је археолог Драган Јанковић, кустос Музеја града Београда, као и увек надохнуто представио значај и вредности неолита и стару цивилизацију која је уједно и прва европска цивилизација.
Излетнице је затим „преузела“ историчарка уметности Зорица Атић, која је у својству кустоса даме провела историјом Гроцке и Ранчићеве куће, домаћег бисера народног неимарства и уједно споменика културе, који је данас седиште Центра за културу Гроцка. Споменик Илији Гарашанину, затим заштићена амбијентална целина „Грочанска чаршија“, појединачне старе куће као и шарм вароши из 19. века који Гроцка и даље негује као свој препознатљиви заштитни знак, потпуно је очарао наше госте. Овом утиску допренили су и сликовити детаљи из историје Гроцке, о којој још како има шта да се каже…
Пут нас је даље повео ка Касноримској гробници, која је потпуно изненађење за сваког новог посетиоца, па ни ови данашњи нису остали имуни на причу о Брестовику у доба римске властеле. Манастир Рајиновац у Бегаљици, са оцем Стефаном као домаћином, био је гостољубив као и увек, где је речити архимандрит предочио гошћама историјат манастира, његов рад, лепоту садашње цркве и начин живота овог женског манастира.
Свакој гошћи је за успомену овом приликом даривао и икону са одређеним светитељем. Последња дестинација и лагани повратак у савремено доба био је чувени видиковац ресторана Виногради, који је употпунио данашње утиске, како својом лепотом, тако и лепотом панорама од којих застаје дах, али и непорециво занимљивом причом о личностима које су продефиловале овом локацијом, која подно себе крије и археолошко налазиште . Гроцка је недвосмислено културно-туристички бисер града Београда, а наше даме су се у то увериле из прве руке. Задовољство је било и њихово и наше, а читав доживљај је употпунио необично леп децембарски дан.
Галерију слика можете погледати ОВДЕ
