БРЕСТОВИК - ЧЕЖЊА ПОД БРЕСТОВИМА - Градска општина Гроцка

БРЕСТОВИК – ЧЕЖЊА ПОД БРЕСТОВИМА

Једно од најлепших места које окружују Гроцку, Брестовик, налази се југоисточно од ове вароши, у непосредној близини Дунава. Да је у Брестовику било живота још врло рано, сведочи касноримска гробница, која се и данас ту налази и чува, и за коју постоји претпоставка да је била, (бар неко време), гробница Светих Ермила и Стратоника, првих београдских светитеља. У прилог тези да је Брестовик врло рано насељен, стоји и чињеница да су се испод „Рујишта“ икопавале цигле, велико камење и римски новац.

Данашње насеље основано је за време владавине Књаза Милоша. Из писма, које су Марко Живановић, Раде Јерковић, Јован Јовићић, Обрад Митровић, Веља Гајић и Благоје Хорват послали Књазу Милошу 1836. године, да се закључити да је село основано 1827. године. Они су писали Кнезу да је „настала девета година како се с дозвољењем Ваше Књажевачке Светлости у Мезграју Алију, званом Брестовник, населисмо, до данашњег дана не поштедисмо велики труд положити, додату земљу истребити и обработавати за уживленије наше.“ Писали су да кућа њихових има 27, у којима се налази160 душа, од којих је 25 пореских глава.

На ово писмо кнез Милош је одговорио 2. септембра 1836. године капетану Јанку Михаиловићу у Гроцкој: „ Будући да смо алију Брестовик објавленијем нашим од данашњег, Н.3552, селом наименовали, из узрока што је ту већ довољно житеља насељено, то објављујући Вам ово наименованије села Брестовика, препоручујемо да настојите да се на том месту и више кућа насели, да се не притисну садашњи житељи тамошњи многе земље, но да се на те земље онолико народа насели, колико ће число овог сразмерно бити простору земље брестовичке.“

Данашњи становници причају да су се на ову алију, у којој је било много брестова, по којима је село добило име, најпре населили Радо, предак Радића, Гачко, предак Гаћића, (Марковића, Живковића) и Караклаја, предак Караклаића. Дуго су се „вукли“ где ће да оснују село, често су бирали места, док се нису задржали на данашњим, о чему постоје и архивски подаци. Године 1833. „обштество грочанско“ жали се књазу Милошу на „Брестовик засеок, који се по трећи пут са својим колибама премешта, бирајући за себе згодно место.“

Брестовик је имао 1846. године 31 кућу. По попису из 1921. године у селу је било 145 кућа са 831 становником, од којих је навећи део досељен из суседних области.

Школа је подигнута 1910. године.

У насељу постоји мала црква мартирија из 4. века, откривена пре педесетак година, али је то налазиште препуштено зубу времена, јер су радови на ископавању и конзервацији обустављени.

Село је разбијеног типа шумадијске врсте и дели се на: Горњи, Доњи и Брђански крај.

МАПА У ЖИТИЈИМА

Свети мученици Ермил и Стратоник били су први београдски светитељи, који су страдали 314. и 315. године, за време цара Константина, у тадашњем Сингидунуму. Свети Ермил је био ђакон хришћанске цркве. Услед прогона хришћана, римски цар Ликиније га је затворио и дао на муке, терајући га да се одрекне хришћанства, но Свети Ермил је то одбио, због чега је осуђен на смрт. Свети Стратоник је био, пак, војник који је чувао ђакона Ермила и који је примио и исповедио хришћанство за време тамновања Светог Ермила. Због тога је и она бачен на муке и погубљен.

Тела Светих Ермила и Стратоника, која су код Сингидунума бачена у Дунав, испливала су 18 километара даље, код данашње Гроцке, где су извађена и сахрањена на оближњем гробљу. Њихове мошти су касније пренете у Цариград, у коме су стајале вековима. Култ и поштовање Светих Ермила и Стратоника постоји дуго на Истоку и у Византији.

Да се у Брестовику налазе гробови Светих Ермила и Стратоника јавност је обавестио познати историчар и теолог др Радомир Поповић. Писци житија на грчком и на латинском језику наводе да су их локални хришћани сахранили на брегу у озиданој гробници, што такође одговара локалитету Брестовика.

КАСНОРИМСКА ГРОБНИЦА

Касноримска породична гробница изграђена је током позне антике. Налази се укопана у брду испод сеоског брестовичког гробља, на локалитету Вукашинове цркве, а откривена је 1895. године, када је, како се прича, један домаћин желео на свом имању да засади воћку. Гробница је оријентисана у правцу исток–запад. Прилаз са источне стране, у дужини од 4 метра, усечен је у земљу и озидан каменом и опеком. Предворје је поплочано шестоугаоним опекама и више је за око метар од средишњег простора правоугаоног облика, са конхама на северној и јужној страни. Предворје и средишњи простор гробнице били су делом видљиви и изнад површине, док је правоугаона просторија на западној страни, засведена полуобличастим сводом, у целини укопана у падину брда. У њој су се уз јужни, западни и северни зид налазиле три зидане гробне конструкције. Нижи делови гробнице зидани су каменом и опеком, сводови и нише искључиво опеком са дебљим малтерним спојницама, а конструктивни елементи врата и прозора су од тесаног камена. Гробница је била богато украшена фреско-декорацијом, која је највише очувана у просторији са гробовима мушкарца, жене и детета. Крипта гробнице, у којој се налазе саркофази, остала је сачувана заједно са богато декорисаним фрескама.