Археолошки локалитет „Бело брдо“ своје име је добио по светлој боји лесне терасе на којој се налази, на самој десној обали Дунава. Генералним урбанистичким планом развоја града Београда, приобални појас у зони Винче проглашен је археолошким парком и културним добром од изузетног значаја за РС. Културна баштина од светског значаја, Винча је један од најзначајнијих неолитских локалитета, а пронађени остаци не представљају само највећу праисторијску насеобину у Србији, већ и прву европску цивилизацију која је трајала преко хиљаду година.
Винчанска култура простирала се пре око 7000. година на територији већој од било које неолитске културе у Европи, а праисторијски локалитет „Бело брдо“ је налазиште са остацима великог неолитског насеља-града, у културном слоју дебљине 10,5m, које захвата површину од 10ha. Ископавања је 1908. године започео професор Београдског универзитета др Милоје Васић, откривши куће са остацима развијене материјалне културе праисторијског човека. Сваки од наталожених праслојева садржи праве ризнице најразноврснијих предмета: оруђе од камена и кости, посуђе и предмете свакодневне намене, велики број чувених винчанских антропоморфних и зооморфних фигурина упечатљиве стилизације, накит и безброј других налаза. Ови предмети могу се видети у Народном музеју у Београду, Музеју града Београда, Винчанској збирци на Филозофском факултету у Београду, али и у музејској поставци на самом локалитету. За организоване туристичке посете Археолошко налазиште „Бело брдо” у Винчи Музеја града Београда отворено је током целе године.
Археолошки локалитет „Дубочај“ у Гроцкој истраживао је проф. др Александар Костић (оснивач Института за хистологију и ембриологију), откривши у усеку пешчаног наноса Дубочајске реке археолошке налазе из различитих периода. Збирка професора Костића изложена је у „Грочанској чаршији“, у реконструисаном простору библиотеке „Илија Гарашанин“ у Гроцкој.
