ВРЧИН – ТВРЂАВА (ГРАД) ПОЧАСТВОВАНИМA

Врчин, највећа месна заједница градске општине Гроцка и једно од највећих села у Србији, први пут се помиње у историјским изворима у турском попису из 1528. године, под именом Хрчин, са шест домаћинстава, а већ две године касније, било је 12 кућа.
На територији данашњег Врчина, у то време постојало је више села: Карагача, Касабова се помиње као „мезар“ тј. селиште, што значи да је ту раније постојало село, па је расељено, а од 1560. године носи данашњи назив Касаповац. Потом, помиње се село Годен, за кога др Хазим Шабановић, (преводилац записа са турског језика), пише да се најпре налазило у београдској, а затим у авалској нахији, али се не зна тачно где би то могло бити… Судећи по чињеницама, то би најпре могао бити данашњи Годањ, потес на источној страни села.
Код садашње тромеђе Врчин – Бегаљица – Гроцка, налазила су се села Горњи Гаврани и Доњи Гаврани, што се данас зове само – Гавран. Данашња Орловица некада се звала Орлово, а село Рибница налазило се на месту где је данас засеок Рамнице, један крај Доње мале у Врчину.
У попису извршеном од стране Аустријанаца , после окупације београдске области 1717. године, село Врчин није уопште означено као насељено место! Али, само 16 година касније, у попису Београдске митрополије из 1733 – 1735. године, Врчин се помиње као село са 35 домаћинстава. Тек из пописа 1846. године види се да је Врчин имао 123 куће и 877 становника, те је тако спадао међу највећа села у Србији. На то је утицало и рано отварање школе у Врчину, већ 1860. године.
Врчин се налази са обе стране Врчинске реке и село је разбијеног шумадијског типа, подељено на крајеве Горњу и Доњу Малу.
Прва црква сазидана је још у 18. веку, а друга касније, код Синђелиних вода, где се и данас могу видети остаци старе грађевине. Историчари тврде да је сасвим сигурно подигнута крајем 18. или почетком 19. века, након Првог српског устанка. Неки Врчинци су после пораза, пребегли у Аустрију, а кад су се вратили 1815. године, поново су подигли цркву у којој су вршили богослужења све до 1829. године, када је дошло до градње нове Врчинске цркве – Храма Светих апостола Петра и Павла, сазиданог око 1830. године, у време Милоша Обреновића. Црква је преправљана и дограђивана 1834. и 1896. године, када је украшена и „доправљена помоћ свештеника М. Кузмановића и В. Петровића.“ Марко Богдановић је у Београду 22. јула 1834. године обавестио Милоша Обреновића да су Врчинци са Лештанског мајдана узели око 140 кола камена, што је Милош и одобрио. Касније је Милутин Савић из Гроцке, како наводе историјски списи, затражио од Кнеза Милоша још потребних ресурса за изградњу. Храм Светих апостола Петра и Павла саграђен је од врућег малтера и камена, у српско – византијском (модерном) стилу, а звоник је додат 1933. године.
Кад је реч о имену надалеко чувеног Врчина, мора се узети у обзир научно тумачење – наиме, познато је да су стари Келти, у давној прошлости, боравили и на нашој територији, као и у читавој Европи. Трагови старе келтске културе налазе се и у пореклу имена многих места и река. Дакле, име Врчин изведено је из речи ВРДДА (ИН), што значи – ПОЧАСТВОВАН, што према лексичким правилима прелази у ВРДТИН. Е, одатле – ВРЧИН, а то значи: ТВРЂАВА (ГРАД) ПОЧАСТВОВАНИМА!