Привреда

Инвестициони ресурси

Изузетан инвестициони потенцијал

Подручје београдске општине Гроцка атрактивно je за разноврсна улагања, понајвише у области пољопривреде, привреде, индустрије и туризма. Географски положај крај међународне реке, близина градa Београда и Смедерева, плодно земљиште, демографска структура становништва, радна снага, повољни климатски услови и богатство културне баштине, даје изузетне услове за развој туризма, друмског и речног саобраћаја, трговине, воћарства, виноградарства и других привредних грана и делатности. Сам пејзаж варошице – панорама панонске низије, шумадијских брда и велике реке, а све надомак престонице, чине је привлачним местом, због чега је Гроцка давно названа „Малом Калифорнијом“. Гроцка је омиљена дестинација за излетнике, љубитеље реке и природе, до које се стиже аутопутем Београд-Ниш, железничком пругом Београд-Ниш-Скопље-Солун-Атина, магистралним путем Београд-Смедерево-Источна Србија и Београд-Младеновац-Шумадија.
Локације које могу бити атрактивне и за потенцијалне инвеститоре јесу приобални појасеви у Винчи, Ритопеку и Гроцкој, као и три простране речне аде, које могу постати праве мале спортско-рекреативне оазе. Такође, богатство културних и спортских садржаја, попут вредних локалитета и споменика културе, међу којима је чувено Археолошко налазиште у Винчи и изванредно народно неимарство Гроцке, и постојање активних спортских клубова и удружења, говоре у прилог наменском улагању у културни и рекреативни туризам општине Гроцка. Изградњом пристана, адекватних пропратних објеката и организацијом постојеће понуде, могуће је покренути и регионални туризам, имајући у виду међународну реку Дунав и невелику удаљеност Гроцке од центра Београда.
Општина располаже и одличним условима за улагање у воћарство и виноградарство, будући да поседује идеалан географски и климатски положај у односу на шири регион. Са близу 24.000 хектара обрадивог земљишта, од којих је 90% под воћњацима и тренутно без адекватних погона за прераду производа, пружа одличне услове за улагање у овој области. Две индустријске зоне на територији општине посебно су примамљиве за инвестиције. Будућа друмска и железничка обилазница око града Београда пролази средином општине, између насеља Болеч и Лештане, на само 14km од центра Београда, и доприноси атрактивности постојеће привредне зоне, имајући у виду брзу везу са Панчевом и планирану изградњу царинске луке у овом граду. Друга привредна зона формира се око међународног коридора Е-75, у атару насеља Врчин. У оквиру ове зоне се oд 2016. године очекује изградња прве београдске робне куће шведске компаније ИКЕА Србија, која ће се простирати на 11 хектара површине.

 

Административни, територијални и саобраћајни положај

Још од средине 16. века уписана као варош, а касније срез, нахија и кнежевина, Гроцка је 1955. године постала београдска општина и део ширег подручја Града Београда. Подручје општине Гроцка у садашњем саставу постоји од 1967. године и обухвата 15 разуђених насеља. То су Гроцка, Ритопек, Винча, Брестовик, Камендол, Живковац, Умчари, Дражањ, Пударци, Бегаљица, Заклопача, Врчин, Болеч, Лештане и Калуђерица. Према административно – територијалној подели, општина Гроцка се налази се на изузетном географском и саобраћајном потезу источне београдске регије, заузима површину од 289.23 km2 и данас је једна од 17 општинa подручја Града Београда. Ослоњена је на реку Дунав са северне стране, крај чије обале се простире у дужини од 24 km, односно на међународни речни коридор 7, док се са јужне наслања на шумадијски басен и планину Авалу, испод које се пружа међународни друмско – железнички коридор Е-75. У географском смислу, заузима средишњи простор између града Београда, Смедерева и Панчева, са којим ће од 2018. године бити повезана београдском обилазницом, а која ће се пружати средином територије Гроцке у правцу југ-север.
Поред тога, општина има и најмлађу старосну структуру становништва у односу на ширу регију. Према попису из 2002. године, имала је 75.466 становника, док према резултатима пописа из 2011. године има 81.929 становника. Новији подаци бележе тенденцију даљег раста, што Гроцку чини једном од малобројних општина града Београда са позитивним природним прираштајем.
Фото: Стефан Милојевић – железничка станица у Врчину

 

 „Мала Калифорнија” – савршени услови за узгој воћа

Због свог плодног земљишта дуж међународне реке Дунав, заталасаног терена и одговарајуће климе, Гроцка је одавно надалеко чувен воћарски крај. Чак 90% свих пољопривредних произвођача бави се узгојом различитих култура воћа, док се њих свега 10% бави узгојом повртарских култура.
Гроцка је општина која заузима завидно прво месту у земљи по производњи кајсије, брескве и трешње, затим треће место по производњи јабуке, и пето место по производњи крушке. Вредан пажње је и податак да општина Гроцка заузима прво место у читавој Србији по укупној површини земље под планташким воћњацима – територија општине Гроцка располаже са 7.493 хектара под воћњацима у оквиру око 3.000 регистрованих, активних пољопривредних газдинстава. Оваквих газдинстава највише има у у јужном делу Општине, тачније у Бегаљици, Гроцкој, Пударцима, Заклопачи и Дражњу, док велики број произвођача из северног дела општине – из Винче и Ритопека, имају обрадиве површине и у атару града Панчева, општина Иваново.
На територији општине велика је заступљеност гајења винове лозе, којој одговарају сунчане падине Гроцке, а која се тржишно понајвише гаји за добијање стоног грожђа, дакле за исхрану. Да подсетимо, на грбу општине поносно се налази грозд, симболишући виноградарство овог краја. Прерађивачких капацитета у Гроцкој данас нема, иако постоји и простора и потребе за том врстом делатности. Некада је у Гроцкој пословала чувена пекмезара ПКБ за прераду воћа и поврћа која је упошљавала већи део радно способног локалног становништва, и била озбиљан извозник. Ово поље остаје отворен простор за будућа улагања у озбиљне воћарске и прерађивачке капацитете којима општина Гроцка располаже.
Фото: архива огледног добра „Радмиловац”

 

Нове привредне зоне

Привредни развој Општине дуги низ година био је усмерен ка пољопривреди и преради пољопривредних производа. Међутим, предузимљивост и флексибилност предузетништва насталог током последњих двадесетак година покренула је развој локалне економије. У 2008. години, на подручју општине регистровано је укупно 1.147 правних лица (предузећа, установа и других организација). Према структури делатности понајвише их је у области трговине и мале привреде, потом следи прерађивачка индустрија. На планском подручју број запослених је у сталном порасту, а овај тренд резултат је знатно бржег раста предузетничког сектора, који је готово удвостручен.
Привредни капацитети малих и средњих породичних предузећа сконцентрисани су у  развојном појасу дуж саобраћајнице Београд – Смедерево, вишедеценијске окоснице привредног развоја општине. Овде се налази континуирани појас првенствено услужних капацитета, са комплексом Хладњаче у Болечу.
Дуж кружног пута интензивирана привредна активност датира од 90-их година прошлог века, где се формирала и прва привредна зона. Њеној доброј позицији потпомаже друмска веза са међународним аутопутом Е-75 и положај између великих насеља Болеч, Винча и Лештане. Београдска друмско – железничка обилазница са мостом код Винче, која ће од 2018. године повезати аутопут са луком у Панчеву, додатно ће утицати на атрактивност ове зоне и омогућити њену убрзану експанзију. Друга привредна зона формира се око аутопута Е-75 у насељу Врчин. Урбанистички план донет је 2016. године када је у овој зони започета изградња прве београдске робне куће шведске компаније ИКЕА, која ће се простирати на читавих 11 хектара. Обе привредне зоне су изузетно привлачне за инвестирање, јер представљају једине зоне овог типа на источној страни београдске регије, од центра Београда удаљене свега 15 километара.
Фото: Јелена Матијашевић – простор привредне зоне у Врчину

© 2022 - Градска општина Гроцка, Булевар Ослобођења 39, 11306 Гроцка