Винчанска култура

Винчанска култура представља млађенеолитску и ранонеолитску културу Европе (између првих векова 5 миленијума пре нове ере и првих векова 4 миленијума пре нове ере). Простирала се од средњег Потисја на северу до Скопске котлине на југу и од река Усоре и Босне на западу до Софијског басена на југу, односно обухватала је територије данашње Србије, Румуније, Македоније и Босне и Херцеговине. Винчанска култура је била технолошки најнапреднија праисторијска култура у свету. Најранија металургија бакра у Европи потиче са винчаског локалитета Беловоде у источној Србији. Генералним урбанистичким планом развоја Београда, приобални појас Дунава у зони Винче проглашен је Археолошким парком.Истраживања винчанске културе на територији Србије почела су у Јабланици код Аранђеловца 1901. године, а у Трансилванији 1875. на локалитету Тордош. Vasic Винчанска култура је названа по локалитету Винча – Бело брдо , које се налази на десној обали Дунава, у селу Винча, 11 км низводно од Београда, на коме је ископавање започео 1908. професор Београдског универзитета др Милоје Васић, на простору од око 400 м². Са мањим прекидима, радови су трајали све до Првог светског рата. 1924. године, обнавља се ископавање али накратко, због недостатка материјалних средстава.Откривени су остаци осам неолитских насеља, од којих најстарије насеље припада периоду средњег неолита и старчевачкој култури.Винча тридесетих година долази у жижу интересовања и постаје налазиште чувено у свету. Др. Милоје Васић је 1932. и 1936. објавио четири тома монографије „Праисторијска Винча“, чиме је завршена друга фаза истраживања овог локалитета. Др.Милоје Васић (рођен 3. септембра 1869. у Великом Градишту, преминуо 4. новембра 1956. у Београду) је био чувени српски археолог, професор на Београдском универзитету и члан САНУ. Сматра се једним од најистакнутијих српских представника хуманистичких наука.  На основу ископавања праисторијског локалитета у Винчи дошао је до закључка да подунавска култура потиче из Средоземља (Егејска култура) и предње Азије, а не из нордијских земаља.Од 1896. до 1899. године је студирао археологију у Берлину и Минхену. Дипломирао је код професора Фуртвенглера. Исте године се вратио у Србију гдје је предавао у Великој школи и на Филозофском факултету од 1899. до 1941. године, а потом, по завршетку Другог свјетског рата опет од 1947. до 1955. године. Археолошка истраживања у Винчи је започео 1908. године. Нека своја археолошка истраживања је радио уз спонзорства Руског царског археолошког института у Цариграду и Енглеза сер Чарсла Хајда. У периоду од 1932. до 1935. године је објавио резултате својих обимних истраживања у монографији „Праисторијска Винча“ у два тома. За вријеме свог живота је објавио преко 200 научних радова и сматра се оцем модерне српске археологије.Милоје Васић је убројен у 100 најзнаменитијих Срба у истоименој књизи из 1993. године.

© 2017 - Градска општина Гроцка, Булевар Ослобођења 39, 11306 Гроцка