Čuvena trešnja „doktorka“ koja čuva uspomenu na dr Jovana Jovanovića, ginekologa akušera i prvog srpskog modernog voćara, posađena je proteklog vikenda u bašti Rančićeve kuće, kako bi uspomena na lekara koji je kumovao nastanku gročanskog i srpskog voćarstva, i dalje trajala pred očima brojnih posetilaca i izletnika. Raskošni behar i trešnjin cvet u Grockoj, prestonici srpskog trešnjarstva, „maloj Kaliforniji“ kako je još zovu, evocira uspomenu na početke savremenog voćarstva u Srbiji. Moderno srpsko voćarstvo počinje 20. vekom i dr Jovanom J. Jovanovićem, čuvenim ginekologom, bečkim đakom. Bio je jedan od pionira savremene ginekološko-akušerske službe u Srbiji, osnivač beogradske Škole za babice i dvorski lekar kraljice Drage. Godine 1906. javnoj licitaciji u Grockoj kupuje 80 hektara zemlje i sadi plantaže trešnje. On na ovom od davnina plodnom i vinorodnom tlu u periodu do 1908. godine podiže zasade trešnje sa oko 7.000 sadnica, koje su po kvalitetu, krupnoći i rodnosti bile najbolje u Srbiji. To je bio izuzetan poduhvat, jer se u Grockoj pre njega trešnja nije gajila za prodaju, a na ovaj način, i na ovom prostranstvu nigde – a takvu i toliku plantažu pod trešnjom ni do dana današnjeg niko nije podigao ne samo u Srbiji, već ni na celom Balkanu. Do tada je ovaj kraj sem po vinogradarstvu, bio isključivo poznat po stočarstvu i ratarstvu. Najprisutnija je bila francuska sorta „lionska rana“ ali i druge, „germerdorfska“ i „hedelfingenska“. Bila su to teška imena, pa su ubrzo dobile nadimke „doktorka“, „kerminka“ i „’erc“ (herc), potonje dve zbog boje soka i oblika ploda. Ali, tu doktorskoj priči nije kraj. Gročane je zadužio i time što 1909. osniva Sresko porodilište u Grockoj. U narodu je otud ostao poznat kao „ženski doktor“, a njegova trešnja, francuska sorta „lionska rana“, po njemu je dobila ime – doktorka.
Video možete pogledati OVDE
